Podravske Sesvete, središte mjesta sa crkvom Svih svetih,
početak 20. stoljeća

1. pojavljuju se u govoru u gotovu obliku
2. imaju čvrstu leksičku i gramatičku strukturu
3. imaju cjelovito značenje koje nije jednako zbroju značenja njihovih dijelova
4. uklapaju se u kontekst, tj. pojavljuju se kao sastavni dijelovi rečenice.

     Uz svaki se frazem navodi njegovo značenje i primjer uporabe, tj. njegova potvrda u rečenici iz izvornoga govora. Svaki je frazem obrađen pod jednom natuknicom. Natuknice su otisnute velikim, a frazemi malim podebljanim slovima. Primjer uporabe frazema otisnut je kosim slovima.
     Frazem koji sadrži imenicu obrađen je pod njenom natuknicom (npr. frazem biti med vetre obrađen je pod natuknicom VETER), a ako sadrži više imenica obrađen je pod prvom od njih (npr. frazem živeti kak cucek i maček obrađen je pod natuknicom CUCEK).
     Frazem koji ne sadrži imenicu, ali ima jedan ili više pridjeva, obrađen je pod prvim pridjevom (npr. frazem crno na belo obrađen je pod natuknicom CRNO).
    Ako frazem ne sadrži ni imenicu niti pridjev, a sadrži glagol ili više glagola, obrađen je pod prvim glagolom (npr. frazem kud puklo da puklo obrađen je pod natuknicom PUKNOTI)    Dijelovi frazema označeni zagradama mogu se, a i ne moraju, pojaviti u frazemu (npr. frazem biti (sama) kost i koža može se pojaviti sa, i bez riječi sama). To su fakultativni dijelovi frazema.
    Kosa crta između pojedinih dijelova frazema znači da se radi o inačicama frazema. Pojedina se riječ (ili skup riječi) može zamijeniti drugom (npr. frazem iti z noge na nogu, može glasiti i iti nogu pred nogu, a to je naznačeno kosom crtom, iti z noge na nogu/nogu pred nogu).
    Ako frazem ima više različitih značenja, ona se navode pod brojkama (npr. dobiti po glavi/nosu 1. 'biti oštro kažnjen, prekoren', 2. 'biti udaren, biti pretučen1). Za svako značenje navodi se primjer uporabe iz govora.
   Rekcija frazema navedena je u zagradi običnim slovima, npr. vloviti (koga) v laži.



  U rječniku nisu označeni naglasci, jer to nije potrebno. Sesvetski govor pripada virovsko-podravskoj grupi govora za koju je znakovito da ima ograničeno mjesto naglaska. Naglasak može biti samo na posljednja dva sloga, a na kojem će biti ovisi o dužini. Kada je posljednji slog dug tada je i naglašen, a ako je kratak, naglašen je pretposljednji. Intonacija nema fonološku vrijednost. Dugi pretposljednji slog može biti ostvaren s uzlaznom i silaznom intonacijom, a to je s fonološkoga gledišta potpuno nevažno. Govor ima dva vokala e-tipa, zatvoreno e i otvoreno e. Samoglasnik u različito se izgovara od u u književnom hrvatskom jeziku. Sesvetsko u je vrlo zatvoreno i izgovorom pomaknuto prema naprijed. U rječniku se za taj samoglasnik koristi uobičajeni znak za u.

AMEN
dojti na amen
'zakasniti, doći na svršetku čega'.
Moramo se požuriti da ne dojdemo na amen.

BABA  
prešla baba s kolače
'kasno je, gotovo je, svršeno'
Nemrem ti ja sad nikam, prešla baba s kolače, stara sem.

BAPKA
(biti) kak medvena bapka
'(biti) osjetljiv, nježan'
Si kak medena bapka ne srne ti čouek nikaj reci, šake] ti smeta..

BATINE
 iskati batine
'prkositi, izazivati bijes jačega'
Ivo, smiri se, ne išči batine.
dobiti batin ko kiše'
dobiti puno batina, biti oštro kažnjen'
Dobili smo od joca batin ko kiše.

BE
ne reci ni be ni me
'šutjeti, ne reći ni riječi1
Kaj nebuš rekel ni be ni me, imaš valjda jezika. ne znati ni be ni me
'ništa ne znati'
Nesi valjda tak tup da ne znaš ni be ni me.

BEDAST
napraviti se/držati se bedast
'pretvarati se, hiniti neupućenost da bi bolje prošao'
Na/Veže se napraviti bedast, pa te niko ništ ne pita.

BIK
jak kak bik
'vrlo snažan, jak, izdržljiv' Taj more delati, jak je kak bik

BIKULJA
 jaka kak bikulja
Vrlo snažna, jaka, izdržljiva žena' Ta bi mogla delati, jaka je kak bikulja.

BITI
biti za ništ
1. 'ništa ne vrijediti, biti nekoristan, nesposoban1 Nemremo na njega računati kad on neje za ništ.
2. 'biti slab, nemoćan'
Nesem za ništ, betežen sem več mesec dana. biti pri sebi
'biti normalan, duševno zdrav'. Kaj te gluposti delas, el si ti pri sebi biti zvan sebe
'biti jako uzbuđen, uzrujan, ne vladati osjećajima' Bila sem zvan sebe od brige.
ne biti saj doma
'biti duševno poremećen, rastresen
On siromak neje baš saj doma.

BLATO
imati (čega) ko blata
'imati čega puno, u izobilju, preko mjere' Negda smo imali novca ko blata.

BOG
dati/ostaviti Bogu na slavu
'zanemariti, prepustiti slučaju, sudbini' Nemreš sad to dati Bogu na slavu kad si se tak dugo mučil.
ništ pod milem Bogom
'baš ništa, nimalo'
Neče mi pomoći ništ pod milem Bogom.
(to je) Bogu za plakati
'(to je) vrlo žalosno, bijedno, jako loše'
To je Bogu za plakati kakov nam je kokruz, ništ nam ne znikel.
(to je) Bože te oslobodi
'(to je) vrlo loše, ne može biti gore'
Al se je oblekla Bože te oslobodi.
(to je) sačuvaj Bože
'(to je) vrlo loše, ne može biti gore'
To ti je suknja sačuvaj Bože, kaj si ju oblekla.

DETE
ne imati ni deteta ni grbeta
'ni o komu ili čemu ne skrbiti, nemati nikakvih briga ni troškova'
[ako je tebi nemaš ni deteta ni grbeta. raziti se kak rakova deca/rakove noge
'otići svatko na svoju stranu'
Dok smo bili mali bili smo si skupa, a potlam se
razišli kak rakova deca.

DLAKA
nemati dlaku na jeziku
'otvoreno izražavati svoje mišljenje, bez straha govoriti'
On ti bu se rekel kaj te ide, nema dlaku na jeziku.

DOJTI
 dobro dojti
'biti od koristi, koristiti, poslužiti (komu,čemu)' Dobro mi je došla ta stara ambrela.

BOGEC
 čekati kak bogec pred vrate
Vrlo strpljivo čekati'
Sedim tu dve vure i čekam te kak bogec pred vrate.

BOSNA         
i mirna Bosna
'i sve je u redu, sve je riješeno, gotovo1 Dob/7 si parnicu i mirna Bosna.

BRIGA
baš (koga) briga
'nitko ne mari, nitko ne brine, svejedno je komu' Baš koga briga za tebe, snaji se sam. zađna briga
'nešto nevažno, zanemarivo' Nemoj da ti škola bude zađna briga.

BRITVA
brzo ko da bi rekel/dok rečeš/ne bi rekel britva
'jako brzo'
Došel je brzo ko da bi rekel britva. Ne bi rekel britva več je bil tam.

BRUS
 dobiti brus
'ne dobiti ništa'
5amo čekaj, od njega buš dobil brus.

CEDILO
 ostati na cedilu
'naći se u neprilici, biti iznevjeren, prevaren' Drugi so se zvlekli, samo sem ja ostal na cedilu. ostaviti (koga) na cedilu
'iznevjeriti koga, napustiti koga u nevolji'.
Dok mije trebalo pomoći, ostavit si me na cedilu.

CIGANKA
opasti Ciganki s torbe
'biti zapostavljen, zanemaren (obično od bližnjih), biti manje vrijedan1 Tak me držiš kak da sem opala Ciganki s torbe, kak da ništ ne vredim.

CIPEL-CUG
iti cipel-cugom
'pješice'
Idemo cipel-cugom kad nemamo kak drugač.

CRNO
crno na belo
'pismeno, potpuno jasno, sa sigurnim dokazima' Tu ti piše crno na belo da je tak i još mi ne veruješ.

CRV
 delati kak crv
'marljivo i ustrajno raditi'
Celi život je délai kak crv i kaj mu sad vredi kad ga nema.

CUCEK 
crči kak cucek pod plotom
'umrijeti u najvećoj bijedi, bijedno završiti život' Buš crkel kak cucek pod plotom, niko te ne doje ni glet
crknjen kak cucek
'jako umoran'
Tak sem crknjen kak cucek, cei den smo kopali.
imati se rad kak cucek i maček
'stalno se svađati, živjeti u neprijateljstvu,'
Stefina i ti se imate radi kak cucek i maček.
živeti kak cucek na lancu
'živjeti bez slobode'
Vu toj iži živem kak cucek na lancu.

ČAS
v zadnji čas
'u posljednjem trenutku'
Došel si v zadnji čas, baš smo mislili otiti.

ČOVEK
(biti) čovek na mestu
'biti čestit, dobar čovjek'
Saka mu čast on je čovek na mestu.
biti/postati drugi čovek
'potpuno se promijeniti'
Otkad ne pije postal je drugi čovek.

DELO
 zide delo na videlo
'sazna se, otkrije se'
Bude zišlo delo na videlo pak se bu znalo.

DEN/DAN
biti stareši tri dana od vraga
'biti veoma lukav i prepreden
Ta ti je baba stareša tri dana od vraga, nebuš ju prevaral.
celi božji den
'cijeloga dana, sve vrijeme'
Celi božji den ništ ne delaš
pod stare dane
'u starosti'
Sad pod stare dane niko k meni ne doje, više ne trebam nikomu.
 

DREN
zdrav ko dren
'vrlo zdrav'
Neče bolest na mene, ja sem zdrav ko dren.

DUŠA
dušom i telom
'potpuno, sasvim, u svemu'
Dušom i telom smo mislili na tebe.
imati (koga, što) na duši
'biti odgovoran kriv za kakvu nesreću'
Neču ja imati ništ na duši, napravi sam kak očeš.
mirne duše
'bez grižnje savjesti, spokojno, mirno' Morem sakomu mirne duše pogledati v joči.
nema ni žive duše 'nema nigdje nikoga'
Došli smo prvi dok još ne bilo ni žive duše.
spustiti dušu
1. 'umrijeti, izdahnuti'
jendrina je tak betežen, samo kaj ne spusti dušu.
2. 'jako se umoriti, jedva disati od napora'
Spustili smo dušu dok smo spuzali na taj breg.
teško je (komu) pri duši
'biti tužan, neraspoložen, pritisnut teškim mislima'
Tak mi je teško pri duši dok mislim na te naše siromake.

DUŽEN
ne ostati dužen (komu) 'vratiti istom mjerom' Ne bu ti taj ništ ostal dužen.

FELA
sedem feli/vrsti kolača, a si zeljom/z makom/z valjankam
'puno svega, a ničega vrijednoga, sve je isto i podjednako loše'
Gazdarica je dela na stol sedem feli kolača, a si željom.

FIGA
dobiti (frišku) figu
'ne dobiti ništa'
Od takvoga skupijaša bušdobil frišku figu.

GAS 
biti pod gasom
'biti pijan'
Rado je bil pod gasom kad je mogel reči takvu glupost.

GLAS 
biti na (dobrem, lošem) glasu
'biti poznat, čuven po čemu (dobrom ili lošem)' Bila je na glasu po lepoti.

GLAVA
, biti bez glave i repa
'biti zbrkan, bez reda' To ti je bez glave i repa. dobiti po glavi/nosu
1. 'biti oštro kažnjen, prekoren'
Dobil sem ja više put po glavi radi njega.
2. 'biti udaren, biti pretučen1 Buš dobil po glavi samo ne slušaj. dojti obrv glave
'dodijati, dosaditi, postati nepodnošljiv'
Došel si mi obrv glave.
imati praznu glavu
'ne misliti ni na što'
Prazna mi je glava, ne mislim na nikaj.
nalecati glavu
'izlagati se pogibelji, velikoj opasnosti' Kaj buš sad nalecal glavu bez potrebe. natovariti si na glavu 'nametnuti si (nepotrebne) obveze' još sem si i to natovarila na glavu. ne iti (komu) v glavu
'ne razumjeti, ne moći zamisliti, ne vjerovati' Nejde mi v glavu da je samo tak mogel otiti od iže.

ne znati gde je (komu) glava 'biti zbunjen, smušen (od puno briga, posla i si.)' Ima tuliko za napraviti kaj ne zna gde mu je glava. ni za živu glavu
'ni u kom slučaju, nipošto, ni po koju cijenu' Ni za živu glavu ne bi odal kaj so napravili. nositi glavu f torbi
'biti u životnoj opasnosti, biti u velikoj pogibelji'
Na frontu ti je glava saki den f torbi.
od glave do pete
'sav, potpuno, u svakom pogledu'
Zriktal si se od glave do pete.
pozepsti po glavi
'biti glup, blesav'
Pa nesem valjda pozebel po glavi kaj ti bum veruval.
pokriti se po glavi
'sramiti se, posramiti se'
Bolje se pokrij po glavi nego kaj se mešaš, dosta si gužve napravit stati v glavu 'upamtiti'
Ne znam kak mu tuliko more stati v glavu. trubiti v glavu
'uvjeravati koga u što, ponavljati jedno te isto' Fort ti trubim v glavu, al me ne slušaš ni za vraga.
 zabiti si v glavu
'naumiti što napraviti, tvrdoglavo se držati svoje zamisli'
Zabit si je v glavu da mora iti znam i nemreš ga odgovoriti.
zbiti si z glave
'urazumiti se, napustiti kakvu misao, prestati misliti na koga ili što'
Zbij si z glave da ti ja to bum napravit.

GLEDETI
belo gledeti/gledeti z belem
'sa čuđenjem, s nerazumijevanjem gledati; prijekorno gledati'
Tak me je belo gledel, kak da me ne razme.

GLISTA
 izvoditi besne gliste
'raditi gluposti, izmotavati se'
Sad bu rajši izvodit besne gliste nego da nam ide pomoći.

GLIVA 
najesti se nori/ludi gliv
'biti lud, poludjeti'
Pa nesem se na/e/ ludi gliv da ne bi videl kaj se događa.

GOL
(biti) gol i bos
'(biti) vrlo siromašan, bez igdje ičega, odrpan'
Gola je i bosa nema ni dinara.

GOLUB
živeti kak dva goluba
'živjeti u velikoj ljubavi i slozi'
Oni živejo kak dva goluba nigda se ne svađe.

GOVOR
ni govora
'nikako ne može biti' To nemre biti, ni govora.

GRANICA       
prelaziti se granice
'ne znati mjeru, pretjerati u čemu' Nemrem te više trpeti, prešel si se granice.

GRBAČA       
biti (komu) na grbači 'biti komu na teret'
samo mi je na grbači, nemam nikakve koristi od njega.
imati (koga) na grbači 'imati koga na teretu'
Imam Stefinu na grbači

GRLO
dojti do grla
'naći se u teškom položaju'
Sad me moli i prosi da mu pomognem dok mu je došlo do grla.

GROB
 oterati (koga) v grob 'uništiti koga, upropastiti kome zdravlje'
 Zdrl ju je dok ju ne oteral v grob.

IME
zmlatiti (koga) na mrtvo ime
'jako istući, pretući'
Bum te zmlatil na mrtvo ime.

ISKRA
 ne imati ni iskre pameti
'nemati nimalo pameti' Baš nemaš ni iskre pameti.

ISTINA
živa istina
'nesporna istina'
Velim ti da je to živa istina.

JAD
 na jedvite jade
'teškom mukom, jedva jedvice' Došel je na jedvite jade.

JARAC
stari jarac
'stara, pokvarena osoba' Kaj oče taj stari jarac. šteti zvrči jarca
1. 'biti jako nestrpljiv',
2. jako se ljutiti'
Stel je zvrči jarca kaj sem otišla.

JAREM
zapreci (koga) v jarem
'prisiliti koga da radi'
Bas ga je zapregla v jarem, del? ko crv.

JEDVA
 jedva jedvice
'teškom mukom' jedva jedvice smo došli.

JEGEDE
 ziti/dojti na vrbove jegede
'nastradati, loše proći, propasti'
Zišel buš na vrbove jegede samo se igraj.

JEZIK
deti jezika za zube
'zašutjeti'
Deni jezika za zube i kuš. držati jezika za zube 'šutjeti'
Nemoj sakej pripovedati, bolje drž jezika za zube. imati (dugačkoga) jezika kak krava repa
'biti brbljav, svašta govoriti'
Ajde, imaš jezika kak krava repa, sakej mlatiš.
kaj na jezik to čez jezik
'govoriti bez razmišljanja, ne moći prešutjeti'
A, ona ti je kaj na jezik to čez jezik.
prigristi si jezika
'naglo zašutjeti, prestati govoriti'
Poče/a je nekej govoriti, al si je prigrizla jezika.
razvezati jezika
'raspričati se, početi puno govoriti'
jedva je razvezal jezika.
svezati si jezika
'zašutjeti, prestati govoriti'
Bilo bi dobro da malo svežeš jezika.
vleči (koga) za jezik
'navoditi koga da kaže što ne želi'
Nemoj me vleči za jezik jer ti bum sakej rekla.

JOGENJ     
bojati se (koga) kak živoga jognja
'jako se bojati'
Bojim ga se kak živoga jognja još bi me mogel zmlatiti.

JOKO    
biti pred jočima
'biti u pameti, biti u živom sjećanju' Stalno mi je pred jočima otkad je otišel. biti v joku 'smetati'
Stalno sem ti v joku.
držati na joku
'budno pratiti, gledati (koga)' Drž ga na joku da ti ne pobegne. gledeti spod joka
1.         'kradom ice gledati'
Spod joka sem ju gledela, nesem ju prav poznala.
2.         'nepovjerljivo gledati'
Kaj me glediš tak spod joka nesem ti ništ napravit. gledeti vjoči
'gledati ne srameći se, ne bojati se, biti suočen s kim'
Nemre on čoveka v joči pogledati. iti pred joči
'živo se sjećati, dolaziti u sjećanje' Ido mi pred joči sami mrtviki. ne sklopiti joka 'ne spavati'
Nemrem sklopiti joka. reci v joči/lice
'otvoreno reći, bez sustezanja'
Taj ti bu sakej rekel v joči, on nema srama.
videti prostem jokom
'vidjeti bez pomagala (naočala i si.), lako uočiti' Pa to moreš videti prostem jokom. zamazati (komu) joči 'prevariti, dovoditi u zabludu, vješto slagati' Ona mu tak zamaže joči da ništ ne primeti.

JUTRO
(to je) kak gluvomu dobro jutro
'to je uzaludno govoriti'
Rečeš mu il ne rečes, to je kak gluvomu dobro jutro.

JUVA
 dobiti jezikovu juvu
'biti izvikan, ukoren oštrim riječima' Dob/7 bu on jezikovu juvu dok doje doma.

KALUP
 biti na isti kalup
'biti jednako građen, biti jednak' Obedva so na isti kalup.

KAPA
kapa dole
'cijeniti, poštivati koga, odavati poštovanje1 Saka mu čast, kapa dole.

KASA

skuvati(komu) kašu
'napraviti neugodnost, mučnu situaciju1
sam sije skuval kašu.

KEC

dojti kak kec na jedanajst
'doći u nepogodnom trenutku, upropastiti kome plan, doći nepoželjan'
Došel si kak kec na jedanajst baš te nesem trebat.

KESA
razvezati kesu
'platiti, dati novac'
Bus moral razvezati kesu.

KIKA
 raste (komu) kika 'ljutiti se'
Kika mi raste dok te vidim kak si spor.

KIŠA
 plakati ko kiša
'jako plakati'
Vidim ju ide i plače ko kiša.

KLADA
 zaspati ko klada
'tvrdo zaspati' Zaspal je ko klada.

KOKOŠ
najti (što) kak čorava kokoš zrno
'slučajno pronaći'
Našel si to kak čorava kokoš zrno.   

KOKRUŽNJAČA
ima sega kak vu ferdinanskoj kokružnjači
'ima svega, ali ničega vrijednoga, slabe kakvoće'
Na tem stolu ima sega kak vu ferdinanskoj kokružnjači.

KOLA
ni u kola ni u sana
'ni simo ni tamo
Ne završiš školu i buš ni u kola ni u sana.

KOLENO
 biti deveto koleno
'biti daleki, nikakav rod'
Kaj sem ja tebi, deveto koleno.

KOLO
 biti v istem kolu
'biti u istom položaju, biti isti kao i drugi' Sad smo v istem kolu.

KO NEC
viseti/biti na koncu/niti/lasi
'biti u velikoj opasnosti, pogibelji, biti u smrtnoj opasnosti, biti na rubu propasti' 8/7 je na koncu jedva se je spasil.

KONAK
 pripovedati Markove konake
'pričati nevjerojatne stvari, opširno pričati' Nemoj mi sad pripovedati Markove konake.

KONJ
 biti na konju
'biti u dobrom položaju, nakon loših prilika doći
u dobre, uspjeti'
A, sad sem ja na konju.
delati/mučiti se kak konj
'vrlo teško raditi'
Mučiš se, delaš kak konj, a na kraju baš nikakva korist.
stari konj
'stara, nepristojna osoba'
Stari konj, samo pobedasto pripoveda.
vučiti staroga konja/kravu voziti
'odrasloga čovjeka pokušavati promijeniti' Nemreš staroga konja vučiti voziti.

 KORAK
na sakem koraku
'stalno, neprestano'
Na sakem koraku mi prigovaraš.

KORICA
biti gladen/željen korice kruva
'siromašno živjeti'
Negda smo bili gladni korice kruva takva je bok-čija bila.

KOST
(biti) (sama) kost i koža
'biti vrlo mršav'
Ništ je nema, sama ju je kost i koža. smrsti se/premrsti se do kosti
'jako promrsti'
Smrzli smo se do kosti strašno je zima.
smržnjen ko kost
'jako zaleđen'
To meso je smržnjeno ko kost. KOTAČ
falji (komu) kotač/nema se kotače (v glavi)
'biti nenormalan, bedast' Njemu falji kotač v glavi.

KOTEC 
stočen kak da je s koca vušel
'divlji, neuljudan, neobuzdan'
Kaj si tak stočen kak da si s koca vušel.

KOV
biti istoga kova
'biti jednak drugome, biti isti' Vi dva ste istoga kova.

KOZA
čekati kak koza noža
'strpljivo čekati ma što se dogodilo, čekati ne znajući što će biti'
Čekam tu več dve vure kak koza noža. nesmo mi skupa koze/guske pasli
'nismo mi jednaki (po položaju, starosti i si.)' Nemoj ti meni odgovarjati, nesmo mi skupa guske pasli.
neso (komu) se koze na broju
'biti nenormalan'
Tebi rado neso se koze na broju.
(stalno) guljiti istu kozu
'ponavljati jedno te isto'
Kaj stalno guljiš istu kozu, idemo se nekej drugo razgovarjat.

KOŽA  
biti moker do kože
'biti potpuno mokar'
bili smo mokri do kože dok smo došli po kiši.
biti f čijoj kozi
'biti u čijem položaju'
Ne bi štel biti f tvojoj koži.imati debelu kožu
'biti neosjetljiv, bezobziran'
Ništ tomu ne smeta, ima on debelu kožu.
s te kože nikam
'nema izlaza, ništa se ne može promijeniti' A kaj sad morem, s te kože nikam.

KRAJ
jedva skupljati kraja s krajom
'teško živjeti'
jako nam je loše jedva skupljamo kraja s krajom. na kraju konca
'napokon, konačno, na svršetku
Na kraju konca sem si premislila.
na kraju krajev 'napokon, konačno, na svršetku'
Na kraju krajev kaj ja tu morem, ništ.
nema ni kraja ni konca
'trajati vrio dugo, nemati svršetka'
Nema toj pripovetki ni kraja ni konca.
ne pada (komu) ni na kraj pameti
'ni ne pomišljati na što'
Ne pada mi ni na kraj pameti da ti to dam.

KRIV
ni kriv ni dužen 'potpuno nedužan' ja sem ti nastradal ni kriv ni dužen.

KROP
gurav je (tko) ko da ne poje slanoga kropa
'strašno mršav'
Ta je čeča tak strašno gurava ko da ne poje slanoga kropa, sama ju je kost i koža.

KROV
imati krova nad glavom
'imati vlastitu kuču'
Dobro je dok bar imaš krova nad glavom. živeti pod istem krovom
'zajedno živjeti, u istoj kući'
Dok živeš pod istem krovom mora jeden drugoga razmeti

KRIŽ-KRAŽ
 križ-kraž
'svuda, uzduž i poprijeko' Prešli smo celu šumu križ-kraž.

KRPA
(biti) bled ko krpa '(biti) vrlo blijed (obično od straha)'
bil je bled ko krpa. vudren z mokrom krpom 'glup, čudan, bedast'
On je malo vudren z mokrom krpom.

KRUNA
ne bu (komu) kruna opala z glave
'neće (tko) ništa izgubiti od svoga dostojanstva, neće se poniziti'
Nebu joj kruna opala z glave, ako nam malo pomogne.

KRUV
 dojti do svojega kruva
'steći zanimanje, dobiti posao'
Samo ti doji do svojega kruva, onda bu lako.
biti dober kak kruv
'biti jako dobar'
Dober je kak kruv.
(vmrti) med kruve
'umrijeti u siromaštvu, bijedi; umrijeti u vrijeme kad novo žito još nije došlo, a staro je potrošeno' Siromak, vmrl je med kruve.

KRV    
biti (komu) f krvi 'biti prirođeno, u naravi' Ako ti ne nekejfkrvi nemreš to premenjiti. piti (komu) krv
'mučiti koga, dosađivati kome' Celi den mi piješ krv. svaditi se do krvi
'jako se posvaditi, potući se'
svađali so se do krvi, sad se ne razgovarjajo.

KUVAN
biti kuvan i pečen (s kim) 'biti nerazdvojan s kim, biti stalno u društvu' 8/7 je kuvan i pečen ž njem, a sad ga nemre videti.

KULIN 
(pripovedati) od Kulina bana
'pričati vrlo opširno, pričati o nečemu što je bilo vrlo davno, pričati o nečemu što je nezanimljivo' Sad mi pripovedaš od Kulina bana, a moram se žuriti.

KURTA
deti kurtu med noge
'uzmaknuti, pokunjeno se povući,' Del je kurtu med noge i otišel.

LAŽ 
terati (koga) v laž
'osporavati kome istinu, dokazivati da je lagao' Kaj me sad teraš v laž kad znaš i sam da je tak.
vloviti (koga) v laži 'dokazati kome da laže' Ne/e njega teško vloviti v laži.

LEK
nema (čega) ni za lek 'nema ni malo' Nemam cukora ni za lek.

LES
biti (gotov) za v les
'biti vrlo lošega zdravlja'
On je več gotov za v les, nema mu pomoći.

LICE
 skresati v lice
'otvoreno, bez sustezanja reći' Se mu bum skresala v lice.

LOJ
ide kak po loju
'sve ide kako treba, glatko, bez teškoća1 Baš nam ide kak po loju.

LONEC
biti sakojemu loncu poklopec
'u sve se miješati, o svemu imati svoje mišljenje' Ne moraš biti sakojemu loncu poklopec kak da ti se znaš.

LUK
ne vrediti ni pišljivoga luka
'ništa, nimalo ne vrijediti'
Ta kola ne vrede pišljivoga luka.
(to je) luk i voda
'to nije ništa, to ništa ne vrijedi'
To tvoje pisanje je luk i voda.
živeti na luku i vodi
loše se hraniti'
Držiš nas celi den na luku i vodi.

MAČEK
opkacati kak maček okre vruče kaše
'oprezno prilaziti čemu, okolišati'
Opkaca okre nje kak maček okre vruče kaše, ne
usudi joj se reci.
kupiti mačka vu vreći
'kupiti, uzeti što ne znajući kakvo je'
Kupil si mačka vu vreči nesi ni gledel.
obesiti mačku na/za rep
'odbaciti što kao bezvrijedno'
To moreš obesiti mačku za rep jer ništ ne vredi.

MAČKA
 igrati se mačke i miša
'nadmudrivati se, nadmetati se s nekim u lukavstvu'
Ne burno se igrali mačke i miša.

MAJKA
 pijan ko majka
Vrlo pijan'
Bil je pijan ko majka, nikam ne mogel.

MAJSTOR
 dobiti/najti majstora
'namjeriti se na jačega ili lukavijega od sebe' Baš se je namerila na majstora,
 ne joj sad baš lako.

MANA
 čekati manu z neba
'čekati što ne poduzimajući ništa'
Nemreš samo čekati manu z neba i sam nekej poduzmi.

MARIJA
 biti kak drvena Marija
'biti ukočen, usiljen' Stojiš kak drvena Marija.

MARS
 opasti z Marsa/neba
'biti neupućen u što'
Kaj si opal z Marsa da ništ ne znaš.

MARTIN
 Martin Zagreb, Martin Zagreba
Vratiti se neobavljena posla, poći na put bez potrebe'
Peš samo Martin Zagreb, Martin Zagreba.

MERA
(poštene mere) obrisati nosa (komu)
'reći vrlo neugodne stvari komu'
Tak mi je poštene mere obrisala nosa kaj nesem
znala kam bi gledela.
prevršiti saku meru
'pretjerati, prijeći dopuštenu granicu'
Sad je zbilja dosta, prevršil si saku meru.

MESTO
 biti na (čijem) mestu 'biti u čijem položaju' Ne bi štela biti na njegvem mestu. nemati ni mesta ni počinka 'nemati mira, spokoja'
Ne mi ništ dobro nemam ni mesta ni počinka. nemrem si najti mesta/mira
'biti nespokojan, ne moći se pomiriti s čim' Stalno mislim na onoga mojega siromaka, nemrem si mesta najti.

MESA
 zutra bu za gluve mesa'pažljivo slušaj!'
Zutra bu za gluve meša, nebum ti stalno ponavlja!.

METLJA
 biti (čija) metlja i lopata
'biti čije potrkalo, čovjek za sve' Ne bum ja tvoja metlja i lopata.

MILOŠČA
biti/držati se na božjoj milošči
'jedva opstati, dotrajati'
Ižička je na božjoj milošči samo kaj se ne zruši.

MIR     
š čista mira
'bez povoda, iznenada, bez razloga' Lupil ga je š čista mira.

MIŠ
 moker kak miš
'vrlo mokar'
Strašno je kiša padala bili smo mokri kak miši.

MLADA
spravljati se kak vlaška mlada
'nevoljko se, polagano spremati'
Požuri se malo, spravljaš se kak vlaška mlada.

MLADI
 dobiti mlade
'načekati se, dugo čekati koga' Več ste dobili mlade otkad me nema.

MRTVEC 
(biti) živi mrtvec
Vrlo loše izgledati, biti vrlo lošega zdravlja' Zgleda kak živi mrtvec

MRVICA
 ne dobiti ni mrvicu
'ne dobiti ni najmanji dio, ne dobiti ništa' Nesmo dobili ni mrvicu dok smo išli od njejov.

MUKA
z velikom/s teškom mukom
'vrlo teško, jedva'
s teškom mukom smo došli do iže.

MUVA 
imati muve/mušice v glavi/svoje muve
'biti svojeglav, nepredvidiv, ćudljiv'
Nigda mu ne znaš kaj bu napravi! kad ima muve v glavi.

NAKRESAN
 biti nakresan
'biti pijan'
Bili smo v goricam nakresani.

NEBO
 biti f sedmem nebu
'biti vrlo sretan'
Ona sad ništ ne vidi kad je f sedmem nebu. (to je) razlika kak nebo i zemlja
'(to je) ogromna razlika
To je razlika kak nebo i zemlja nemre se meriti.
biti velik do neba
'biti preponosan, ohol
Otkad si je našel posla velik je do neba.

NIGDAREVO
 na Sveto Nigdarevo
'nikada'
Bu ti vrnul novce na Sveto Nigdarevo.

NOČ
preko noči
'naglo, odjedanput, brzo'
Stel bi preko noči napraviti, al nemreš nikej na brzinu.

NOGA
iti z noge na nogu/nogu pred nogu
'ići vrlo polako, korak po korak' Požuri se malo nemoj iti nogu pred nogu. od mali nog 'od malena'
Od mali nog je bil čuden.
ostavile so (koga) noge
'jako se umoriti, malaksati od napora'
Čisto so me ostavile noge od tulikoga hodanja.

NOKET
ni kuliko je crno spod nokta (vrediti, dobiti i si.)/ ni kaj bi pod noket stalo
'ništa, nimalo (ne dobiti, vrijediti)' Nesem dobil ni kuliko je crno spod nokta.

NOS
dati (komu) po nosu/glavi
'kazniti, predbaciti kome što'
Al ti bum ja dal po nosu, samo me ne slušaj.
diči nosa (do neba)
'uzoholiti se, praviti se važan'
Digel je nosa otkad je kupil auta.
dobiti po nosu/glavi
1. 'biti oštro kažnjen, prekoren' Dobil sem po nosu radi njega.
2. 'biti udaren, pretučen'
Buš dobil po nosu, samo me nemoj slušati. gurati/zabadati/ftikati (šakam) nosa
 (kam mu neje mesto)
'u sve se miješati, biti previše znatiželjan'
Guraš šakam nosa i kam treba i kam ne treba.
ne videti dalje od nosa
'biti priglup, ograničen'
Ne vidi dalje od nosa, ništ ga ne zanima.
odnesti spred nosa
'uzeti, ugrabiti što prije koga drugoga'
Baš mi je spred nosa odnel zadnjega kruva.
pobeči/otiti spred nosa
'pobjeći, otići u posljednji trenutak'
Uspel mi je pobeči spred nosa.
vleči/vodati (koga) za nos
'varati, zavaravati, izigrati koga'
Nemoj me vleči za nos, nesem ja tak bedast.

NOVCI
 biti svoje novce vreden
'slabo vrijediti, ne vrijediti ništa'
Sad vidim da si i ti svoje novce vreden.

OBRAZ
 biti debeloga obraza
'biti neosjetljiv, nemati ponosa'
On je debeloga obraza, ništ mu ne smeta.

OBRISAC
 dobiti dobroga/pravoga obrisača
'biti izvikan, izgrđen'
Dobil je dobroga obrisača dok je došel doma.

OLJIČE
držati (koga) na oljiču 'posvećivati kome pretjeranu pažnju' Mama ju drži na oljiču.  

PAMET
 biti bez pameti
'biti smušen, rastresen' Ceh ranje sem bez pameti. dojti bez pameti
'doći sav izbezumljen, uzbuđen, izvan sebe'
Došla sem bez pameti, mislila sem da se je nekej dogodilo.
dojti k pameti
'opametiti se, urazumiti se'
Valjda buš došel k pameti, ne buš navek tak bedast.
dojti na pamet
'sjetiti se, misliti na koga ili što'
Kak je čovek stareši šakaj mu doje na pamet.
držati f/na pameti
'pamtiti, sjećati se'
Nemrem ja se to držati na pameti.
imati/biti kokošju/je pamet/i
'slabo razmišljati, imati slabu pamet'
Baš si kokošje pameti.
imati/biti kratku/e pamet/i
'slabo razmišljati, rasuđivati'
Nesem znal da imaš tak kratku pamet.
imati zdravu pamet
'biti normalan, duševno zdrav'
Pa još imam zdravu pamet, neču napraviti glupost.
nafčiti pameti (koga)
'urazumiti koga, opametiti (obično kaznom)' ja te bum nafčila pameti, ako te niko neje.
soljiti pamet (komu)
'nepotrebno poučavati koga, nametati svoje mišljenje'
Ne moraš mi soljiti pamet kad ja to znam. ziti s pameti  'poludjeti'
Zišla bum s pameti od tulikoga posla.
To ti meni začas zide s pameti, ništ nemrem zapamtiti.

PUKNOTI
kud puklo da puklo
'kako god bilo, što god se dogodilo' Idemo, pa kud puklo da puklo.

PUT
 put pod noge
'krenuti, poći, uputiti se'
Nema nam druge nego put pod noge.

RAČUN
 voditi računa (o čemu) 'brinuti, skrbiti o čemu' N/st ne vodiš računa o tem detetu.

REČ
 dojti do reči
'dočekati priliku da se može govoriti' Od nje nemreš dojti do reči. držati (svoju) reč
'ispuniti obećanje, izvršiti što je rečeno' Nigda ne držiš svoju reč. držati za reč
'očekivati ispunjenje obećanoga' Držim te za reč, nemoj da me prevaraš. ostati kod/držati se reči 'ostati dosljedan, održati obećanje' ja ostajem kod reči, ne bum se premislila. pogaziti (svoju) reč
'ne održati obećanje, iznevjeriti zadanu riječ'
Ne meni lako pogaziti svoju reč.
reč po reč - 'malo pomalo'
Reč po reč i došli smo i do toga.
vleči/pukati reči (iz koga)
'teško navoditi koga na razgovor'
vleči reči ž nje kad neče pripovedati.

REP
diči repa
1. 'uzoholiti se, okrenuti kome leđa' Digel je repa, neče nas ni gledeti.
2. (komu) 'laskati komu, pretjerano hvaliti koga' Al mu diže repa, a njemu to paše.

REPAR
pripovedati kak repar
'biti vrlo pričljiv, brbljav1 Ova mala pripoveda kak repar.

RIBA
zdrav kak riba
'vrlo zdrav, dobra zdravlja' Fa/a Bogu, zdrav sem kak riba.

RONČEC
 delati kak rončec
'marljivo raditi, biti stalno u pokretu' Delajo saki den kak rončeci.

RUKA
 biti pri ruki
'biti u blizini, biti od koristi, od pomoći'
Nedi nikam, budi mi pri ruki dok delam.
delati na svoju ruku
'svojevoljno, neovlašteno što raditi'
Ti si izgleda delaš se na svoju ruku.
deti ruke vžep
'besposličariti, ništa ne raditi'
Najlekše je deti ruke v žep i reči ja nemrem delati.
imati pune ruke posla
'imati puno posla'
još me i ti gnjaviš a vidiš da imam pune ruke posla.
iti na ruku (komu)
'pomagati komu, činiti komu uslugu1
Pero mi je išel na ruku.
iti za rukom
'uspijevati bez teškoća'
Denes mi ide posel za rukom.
ostati prazni ruk
'ostati bez čega, ne dobiti ništa'
Ostal buš prazni ruk, taj ti ništ ne bu dal.
ruku na srce
'iskreno govoreći'
Ruku na srce, el ne tak.
zeti f (svoje) ruke
'osobno se pobrinuti'
Moral bum se zeti f svoje ruke.

RUKAV
zasukati rukave 'primiti se posla, početi raditi' Najbolje da zasučeš rukave i sam si napraviš.

SAVA
(to) nemre/ne bu ni Sava ni Drava oprati/oprala
'(to) ne može nitko opravdati, nitko ne može skinuti krivnju, ljagu', 'zaboraviti'
Dok te ona zagovarja, nemre te ni Sava ni Drava oprati.

PAMTIVEK
 od pamtiveka
'od davnina'
Ljudi to znado od pamtiveka.

PAPEK  
otegnoti papke
'umrijeti; uginuti'
El još neje otegnol papke.

PEČ
biti devete peči popeček
'biti slab, nikakav rod'
Nesem ti ja nikakva familija, devete peči popeček.

PESMA
(stalno) ista pesma
'uvijek isto, jednako'
To ti je ista pesma, jedno te isto.
stara pesma
'ponavljanje iste i poznate stvari'
Daj nekej novo pripovedaj, to je stara pesma.

PETA
gori (komu) pod petam 'biti u opasnosti, u neprilici' Hitno mi je, gori mi pod petam. nemati ni f peti (a kamoli v glavi)
'ni ne pomišljati što'
Nesem imala ni f peti da bi joška mogel dojti doma.
podbrusiti/potprašiti pete
'pobjeći, dati se u bijeg' Podbrusil je pete i začas ga ne bilo. prigaživati pete (komu) (na sakem koraku)
'prigovarati komu za svaku sitnicu'
Nemoj mi stalno prigaživati pete ko da sama ništ ne znam.

PETEK
 i petkom i svetkom
'uvijek, neprestano'
Nemam počinjka ni petkom ni svetkom. retki petki 'vrlo rijetko'
To so retki petki da mi kaj pomogne.

PLEČA
 podeti (svoja) pleča
'preuzeti na sebe brigu, odgovornost' Za sa/ce/ moram ja podeti svoja pleča.

PLESATI
 plesati kak ko igra/fučka
'raditi kako tko želi' Neču ja plesati kak ko igra.

PLOT
držati se (koga, čega) kak pijan plota
'tvrdoglavo ustrajati u čemu (mišljenju i si.), ne odvajati se od koga ili čega' Drži se Ivine kak pijan plota.

PORINOTI
 kam ga porineš tam je
'biti nesnalažljiv, bez vlastita mišljenja' Stefina neje sposoben, kam ga porineš tam je.

POSEJE
mešati se med poseje/nemoj se mešati med poseje, svinje te pojedo
'miješati se u nešto što ne treba'
Kaj se mešaš med poseje, kad imaš i svoje brige.

POSEL
imati posla kak šmrčkovica z jenem koscom
'stalno raditi, a ništa ne napraviti, neprestano nespretno što raditi, stalno raditi bez učinka' Ta kuma ima posla kak šmrčkovica z jenem koscom.

PRASE
 biti trinaesto prase
'biti višak, suvišan'
Drži ga kak da je trinaesto prase.

PROVA
 ne trunji se (komu) prova 'ne žuri se (komu), nema žurbe' Ostani još malo, ne trunji ti se prova.

PRST
 sam ko prst
'potpuno sam, bez obitelji'
Sam sem ko prst, nemam nigde nikoga.
dobiti po prste
'biti kažnjen' Buš dobil po prste.

SAVROVO
 (dobiti) na Savrovo
'nikada'
Čekaj samo, bušdobil na Savrovo.

SEKIRA
 opala (komu) sekira v med 'doći do nenadana dobitka, uspjeha' Opala mu je sekira v med. Ne se ni nadal da bu tulike novce dobil. tup ko sekira 'glup, ograničen' Tup je ko sekira, ništ ne razme.

SITO
prejti preko sita i rešeta
'biti iskusan, puno preživjeti i doživjeti'
Sega sem dozive!, prese! sem preko sita i rešeta.

SLAMA
mlatiti praznu slamu
'pričati gluposti, dangubiti, trošiti vrijeme u praznim pričama'
Bolje da idete delat nego kaj praznu slamu mlatite.

SLIKA 
ista slika i prilika 'istoga izgleda, vrlo sličan' Ista slika i prilika kak i mama. našla slika priliku
'naći ravnoga sebi (obično podjednako lošega)' Baš si je našla slika priliku.

SMEJ
(to je) da crkneš od smeja
'jako smiješno'
Komediju je delal da crkneš od smeja.

SNEG 
mariti (za koga, što) kak za lanjski sneg
'nimalo ne mariti'
Ti mariš za me kak za lanjski sneg.

SOLj
deti (komu) solji na rep 'ne moći kome ništa jer je pobjegao' Sad ti je otišel, morešmu deti solji na rep.
falji (komu) solji v glavi
'biti glup, bedast
Falji mu malo solji v glavi, ništ si ne zna premisliti.

 SRAM
deti srama za tram/sram za tram'
ne sramiti se u nezgodnom, neugodnom položaju'
A mi, sram za tram i idemo deklu prosit.

SRCE
srce vleče (koga)
'silno željeti, čeznuti za kim ili čim, žudjeti'
Srce me vleče k domu.
boli (koga) srce i duša
'teško je komu, jako patiti'
Boli me srce i duša kaj ne oženjil Maricu.
srce je (komu) na mestu
'biti zadovoljan, sretan
Mam mi je srce na mestu čem te vidim.
od (sega) srca
'vrlo rado, sa zadovoljstvom'
joj, dam ti jabuk od srca.
(sakej) primati k srcu
'ozbiljno primati, biti osjetljiv'
Nemoj sakej primati k srcu.

SREČA
imati više sreče neg pameti
'uspijevati više zbog povoljnih prilika nego vlastitih sposobnosti'
Lako se je vdala kad ima više sreče neg pameti.

STENICA
 (biti) dosaden kak stenica
'biti jako dosadan, nametljiv'
Dosaden si kak stenica s tom pripovetkom.

STRAJ
naterati (komu) straja f kosti
'jako zastrašiti koga'
Pa več mi je nateral straja f kosti.
vmrti od straja
'jako se prestrašiti'
Vmr/a sem od straja dok so išli dupleri.

STRAN
deti na stran
'odložiti'
Deni na stran toga kufra.
govoriti f stran
'govoriti gluposti, lupetati'
Samo govori f stran, ni kaj pametnoga.
ostati po strani
'ne miješati se, ne uplitati se'
Ostal sem po strani, nesem se štel mešati.

SUDBINA
 pomiriti se sudbinom
'pomiriti se s nastalim prilikama'
Sad ti ništ drugo ne preostaje nego se pomiriti sudbinom.

SVECA
 svečom iskati
'tražiti što se teško pronalazi, što je rijetko'
Ne bi boljega čoveka našla da ga je svečom iskaia.

SVET
otiti nadrugi/(o)naj svet
'umrijeti'
Dok otiđemo na onaj svet bu nam valjda bolje. videti/prejti sveta
'puno proputovati, upoznati mnoge zemlje i krajeve'
Prešel sem ja sveta i puno toga videl

SVETEC
 stati kak svetec
'mirno, nepomično, ukočeno stajati' Nemoj stati kak svetec, nekej nam pomogni.

SVINJA
 pijan ko svinja
'vrlo pijan'
Pijan si ko svinja, mekni se od mene.

ŠAKA
 plunoti f šake
'prihvatiti se posla, početi raditi'
Da bi nekej /ma/ treba dobro plunoti f šake.

ŠALA
kak od šale
'vrlo lako'
Dignem to drevo kak od šale. šalu na stran
'ozbiljno govoreći, zaista'
Salu na stran, ali splatilo bi se kupiti sejačicu.

ŠPAGA
 ide kak po špagi/žnori
'ide ravno'
Svelo ti ide kak po špagi.

 TEDA-NEGDA
 teda-negda
'napokon, konačno' Teda-negda se je setil da mora iti.

TELO
 dojti na mrtvo telo
'doći na mrtvački odar, odati počast preminulom' Ne mu štel dojti ni na mrtvo telo.

TERATI
 terati svoje
'biti tvrdoglav'
Slušaj i nekoga drugoga, nemoj samo terati svoje. 

TOMAŠ
(biti kak) neveruvani Tomaš
'onaj koji ništa ne vjeruje, koji je nepovjerljiv' Nemoj biti kak neveruvani Tomaš.

TRAG
nema (komu, čemu) ni traga ni glasa
'nema nikakva glasa, znaka od koga ili čega' Nema mu ni traga ni glasa.

TRNJE
 boriti se kak bos po trnju
's najvećim naporom pokušavati što postići' On se sam mora boriti kak bos po trnju.

TURČIN
 pušiti kak Turčin
'pretjerano, previše pušiti'
Puši kak Turčin po tri škatulje na den.

VEK '
biti kratkoga veka
'biti kratkotrajan'
Ta suknja ti bude kratkoga veka.

 VETER
 biti (kak) med vetre
'biti nepromišljen, nestalan' Taj je med vetre.
okretati se prama vetru/kak veter puše
'prilagođavati se prilikama'
Moraš se okretati kak veter puše ako očeš dobro prejti.

VODA
držati vodu v zube
'šutjeti, ne govoriti
Bolje ti je držati vodu v zube nego sakej mleti
govoriti kak vodu piti
lijepo govoriti, lako se izražavati'
Znaš govoriti kak vodu piti.
iti preko vode po vodu
'ne biti zadovoljan s dobrim, tražiti još bolje'
Ne buš sad išel preko vode po vodu, kad več
imamo fselu majstora.

VOLJA
do mile volje
'koliko tko hoće' ječ do mile volje, za božju volju
'bez naplate, besplatno'
Bum ti to napravil za božju volju.

VRAČATI
vračati milo za drago
'vraćati istom mjerom, osvećivati se'
Ne moraš baš navek vračati milo za drago.

VRAG
bežati kak da (koga) vrag nosi
'vrlo brzo trčati, bježati'
Vidim ga da beži kak da ga vrag nosi.
ne da (komu) vrag mira
'ne može tko mirovati, tražiti svađu'
Ne da ti vrag nigda mira, navek nekej zmišljaš.
ne mi vrag ime
'nisam lud, blesav'
Ne mi vrag ime da tuliko delam.
ne ni moj/tvoj vrag bedast
'nisam ni ja (ti) lud, naivan'
Ne ni moj vrag bedast da bi se dal prevarati.
isti vrag
'isto, jednako'
Pa to ti je isti vrag.
tenta (koga) vrag
'htjeti učiniti kakvo zlo'
Vrag ga tenta da ide f kvar.
vrag Jula - vrag Manda
'jedno te isto (obično podjednako loše)' Ma to ti je isto, vrag jula - vrag Manda.

VRANA
 (biti) bela vrana
'biti poseban, razlikovati se od drugih' Nemreš biti bela vrana dok si u društvu.

VRATA
mesti spred svoji vrat
Voditi brigu o sebi, gledati svoja posla' Meti spred svoji vrat, a mene pusti na miru.

VREČA
 našla vreča krpu/krpa vreču
'naći jednaka sebi (obično jednako lošega)' Ali je baš našla vreča krpu.

VRJ
biti na vrj jezika
'ne moći se sjetiti čega'
Bilo mije na vrj jezika, a! se nesem mogel setiti.

VUK
 gladen ko vuk
'vrlo gladan'
Gladen sem ko vuk, daj mi nekej jesti.

VURA   
vu zlu vuru
'u nepogodnom trenutku, u zlo vrijeme' Vu zlu vuru sem prerekla da idemo v gorice.

Vuvo
čuti na svoja vuva
'sam, osobno što čuti'
Nemoj mi sad pripovedati kad sem ja na svoja vuva čula. dojti do vuv
'čuti, doznati (obično što ne bi trebalo)1 Nemoj da joj doje do vuv pak buš ti kriva da si ju ogovarjala.
čez jedno vuvo vnuter, čez drugo vun/van
'ne pridavati važnost čemu, ne obazirati se'
A kaj se buš sad opteršivala, čez jeno vuvo vnuter, čez drugo vun.
rasprti vuva
'pažljivo, dobro slušati'
Raspri vuva, ne bum ti tri put ponavjal.
sedeti na vuve
'ne slušati, biti rastresen'
jel ti sediš na vuve dok ti pripovedam.

ZAJEC
delati živomu zajcu ražnja
'unaprijed planirati nešto stoje vrlo nesigurno' Nemoj nigda živomu zajcu ražnja delati.

ZEMLJA
 bude (komu) zemlje i v zube
'završit će u zemlji, umrijet će'
A kaj se svađa za među, bu mu zemlje i v zube.
prepasti v zemlju 'nestati bez traga'
Taj nož kak da je prepal v zemlju.

ZID
 govoriti zidu
'uzalud govoriti, govoriti bez odjeka' 5/uša/ me, ne govorim valjda zidu.

ZNATI
ne zna se ni ko pije ni ko plača
'velika pometnja, zbrka'
Tu se ne zna ni ko pije ni ko plača.

ZORA
od zore do mraka
'stalno, neprestano'
Delaš od zore do mraka, a slabe koristi. zora-međa
'vrlo rano, u ranu zoru' Zutra moramo iti zora-međa.

ZUB
stisnoti zube - 'šuteći trpjeti' Ivo stisni zube i čkomi. deti zube na klin
'gladovati, oskudijevati'
Pa nemrem deti zube na klin, moram živeti.

ZVEZDA
 kovati (koga) v zvezde 'pretjerano hvaliti'
Sad ga kuješ v zvezde, a začas ga buš ogovarjala. videti se zvezde
'biti ošamućen od udarca
Tak te bum lupil kaj buš videl se zvezde.

ZVONO
 dati na sa zvona
'razglasiti, svima raspričati'
Nemoj to sad dati na sa zvona, da ceh selo zna

ŽABA terati žabu vu vodu
'nagovarati nekoga na nešto što bi i sam učinio' Teško ti je žabu vu vodu naterati.

ŽEP
imati glibokoga žepa
'biti škrt'
Od njega se nemreš ničega zapomoči, taj ima
glibokoga žepa.
imati plitkoga žepa
'biti siromašan, imati malo novaca'
Nemrem ja to platiti, imam plitkoga žepa.
ni vžep ni žepa
'niti koristi niti štete (od čega)'
To mi ništ ne znači ni v žep ni žepa.

 ŽIVETI
 živeti od denes do zutra
'živjeti ne misleći na budućnost, bezbrižno živjeti'
Žive od denes do zutra i baš ga briga za kaj.

ŽIVOT
 ni života ni smrti
'biti bolestan bez izgleda za ozdravljenje' Nema mi ni života ni smrti.

 ŽNORICA
vleči (komu) žnoricu 'udovoljavati kome u svakoj sitnici' Nemrem ti stalno žnoricu vleči.

LITERATURA:

1. Vladimir Ama Rječnik hrvatskoga jezika, Novi liber, Zagreb 1991.
2. Josip Matešić: Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, ŠK, Zagreb 1982.3. Antica Menac: Jurij Rojs, Hrvatsko-slovenski frazeološki rječnik, Zavod za lingvistiku Filozofskog fakulteta Sveučil. u Zagrebu, Zagreb 1992.