Puculica je pokrivala glavu. Imala je dva dela. Na prvem kraju so bile špice, a odzađ kapica. Na špicam so bile čisto s kraja prišite skabljice i to f četiri reda. One so bile spojene z belem ili srebrnem drotom, žicom koju so zvali šik. Iza skabljice je bil na mašljin složen i prišit široki panklin, meter i pol dugaček, koji se je zval graditor. Na njemu je bil prišit mašljin, složen od tri mašljina - trojak. Bil je složen od palec široki panklinov na ružice i f sakakve bojam. Iza graditora je bil prišit još jeden mašljin složen od dvejov menši i napravljeni od čisto vuski panklinov. Jeden je mašljin bilo kakve boje, i to dolnji, a gornji je obavezno bila trobojnica. Odzađ na kapici bili so prišiti tri nakička. Sakoji je bil složen od više mašljinov napravljeni od vuski panklinov i to sakakve boje. Ispod nakičkov, odzađ, so do dola bile prišite skabljice, tak da je kapica bila razdeljena na dva jednaka dela. Na sredini je ostalo malo placa i tu se je prišival vuski panklin na ružice, a z jednu i drugu stran so prišite čipke. To so bili složeni mali špinci od vuski panklinov f sakakve bojam. Puculica je odzađ na dolnjoj strani bila malo zavinjena vnuter. Tak je mogla biti nateknjena na kobasicu, bolje je stala i ne se omikavala. Graditori so bili crleni, crni, žuti, zeleni, plavi i beli. Pankli-ni i skabljice so se kupuvali od ilijašov ili v dučanu. Koja je žena štela kičenešu puculicu, još si je ekljala male ružice od konca i prišivala po špicam i graditoru. Sneje so na vratu nosile jeden palec širokoga crnoga baršuna kak i dekle.

    F Sesvetam je puculice delala Majka Pucularka (Mara Gluhak, rod. Posavec 1. lipnja 1883., a umrla 12. siječnja 1962. u Podravskim Sesvetama).

  " Kapica se izrađivala na razne načine, od različitih materijala, različiti su joj krojevi i način ukrašavanja, ona je čak različtio i nošena, a rezultat svega toga su mnogobrojni tipovi i varijante. No, ono što je svima njima ipak zajedničko je činjenica da je puculica, kao oglavlje ili dio oglavlja, znak samo udatih žena.  Bitna i osnovna karakteristika poculica, i u ovom dijelu Podravine, je što ona predstavlja specifičan oblik pokrivala, koje je udatu ženu distinkciralo od djevojke. To potvrđuje i činjenica da se ona stavljala na kosu po prvi puta na drugi dan svadbe. Pomoću nje se mogla lakše odrediti točnija dob žene, budući da su je nosile samo mlade udate žene. U slučaju da su nosile i starije žene, poculica je bila mnogo skromnije ukrašena i tamnijih boja.
  Puculica je mogla biti i pokazatelj materijalnog statusa žene, jer je ponekad bilo potrebno više novaca da bi se nabavio materijal za njihovu izradu. Stoga su neke poculice bile bogatije opremljene ukrasima i izrađene od finijih materijala. U 19. i početku 20. stoljeća poculica je na području zapadne Podravine bila primarni oblik pokrivala udatih žena, bitnija čak i od marame, koja su tek sredinom 20. stoljeća počinje istiskivati do te mjere da se danas više ne može vidjeti žena koja nosi poculicu. Poculica do toga doba predstavlja obavezan dio svečane nošnje udatih žena. Marama je samo iznimno pokrivala poculicu, a uglavnom je služila za pokrivanje glave radnim danom i za hladnijeg vremena.  Bitna karakteristika vezana uz poculicu jest da su je u ovim krajevima nosile samo katoličke žene, dok su pravoslavke nosile marame."

O sesvečkim poculicama piše Venija Bobnjarić Vučković, Poculice , Podravski Zbornik 1991.